(БЕЗ)БЕДАН ПОЧЕТАК
Прошла је прва недеља наставе под маскама. Под маском, али оном фразеолошком, министар просвете, науке и технолошког развоја,
Младен Шарчевић, убеђивао је јавност да је све безбедно за почетак рада школа. После само седам дана, безбедно је (п)остало бедно.
Да тајминг нове школске године није довољно добар, уверио се и министар лично и то посредством снимака које добија сваки дан, како је изјавио за медије, на којима су ученици и наставници без маски. Осим да такво кршење мера неће толерисати, министар је нагласио да нема опуштања: ,,Ученици треба да буду одговорни, наставници још више, а директори највише, јер је на њима највећа одговорност.“ Схватили смо, само министар нема ама баш никакву одговорност.
За прва три дана наставе, главнокомандујући српске просвете, ако му је веровати, сменио је три директора, а најавио и појачани надзор просветне инспекције од понедељка, 7. септембра. Сценарио налик ,, Лајању на звезде“, када професор физичкогваспитања на почетку часа са наставе удаљи три ученика и изјави: ,,Трчи доле и реци осталима да чекају док све не истерам“. Можда то и јесте део сценарија, али не филмског. С обзиром на чињеницу да маске за ученике и запослене у школама није обезбедило ресорно Министарство (или бар не у већем броју), него су родитељи ученика и наставници ти који свакодневно и самостално обезбеђују маске, онда су они изгледа и једини одговорни, ако не поступају у складу са прописаним мерама. Дезинфекциона средства која су школе од локалних самоуправа добиле на литре, унутар школе се деле на кашичице, не би ли дуже трајала. Ако се узме у обзир да је на сваком од тих балона етикета упозоравајуће црвене боје, што сугерише на опасну хемикалију, онда је донекле и оправдано што се распршује у блажем раствору, али се намеће питање у којој мери је добијени раствор делотворан…
Оно што је сигурно, јесте да је поменути препарат лепљив, па су дезобаријере на уласку у школе више налик прљавим сунђерима, него озбиљним препрекама које штите од вируса. То су дакле прописане мере које треба да очувају здравствену безбедност једног од највећих система, јер према речима министра: ,,Просвета је велики систем и ако би се један одсто наставника опустио и кршио мере, то би била једна хиљада и триста наставника, а ако би то чинио један одсто ученика, онда би то било 8 хиљада и 5 стотина недисциплинованих, што је огроман епидемиолошки ризик.“
Заправо, огроман епидемиолошки ризик јесте број потенцијално заражених, на које је Унија синдиката просветних радника Србије и упозоравала када је предлагала одлагање почетка наставе у циљу боље припремљености школа.
Министру је много једноставније да могуће носиоце заразе, окарактерише као недисциплиноване, а да при томе нису
прописане одређене дисциплинске мере којима би школе санкционисале непоштовање мера заштите на којима инсистира како медицински тим Кризног штаба, тако и министар лично.
Не чуди, међутим, изјава Шарчевића да ће, уколико нешто крене по злу, поднети оставку! Замислите, министар просвете у техничкој Влади којој је истекао мандат прети да ће поднети оставку за коју апсолутно никога није брига, нити има било какву тежину!?!
И тако поново оживесмо Нушића и његова „Госпођа министарка“, постаде „Господин министар“ који чини све, само да његова фразеолошка оставка (коју овога пута нико није ни тражио), не буде уважена.
У Чачку, 7.септембра 2020.
Руководилац Ресора за образовни систем Уније СПРС
Весна Јеротијевић
ПРВА НЕДЕЉА НАСТАВЕ ПОД МАСКАМА ПРОШЛА БЕДНО, А НЕ БЕЗБЕДНО
"Да тајминг нове школске године није довољно добар, уверио се и министар лично и то посредством снимака које добија сваки дан, како је изјавио за медије, на којима су ученици и наставници без маски", наводи се у саопштењу.
За прва три дана наставе, Шарчевић је сменио три директора и најавио појачани надзор просветне инспекције од понедељка, 7. септембра.
Маске за ученике и запослене у школама није обезбедило ресорно Министарство, или бар не у већем броју, него су родитељи ученика и наставници ти који свакодневно и самостално обезбеђују маске, указује УСПРС.
Дезинфекциона средства која су школе од локалних самоуправа добиле на литре, унутар школе се деле на кашичице, не би ли дуже трајала, указује се у саопштењу.
"Министру је много једноставније да могуће носиоце заразе, окарактерише као недисциплиноване, а да при томе нису прописане одређене дисциплинске мере којима би школе санкционисале непоштовање мера заштите на којима инсистира како медицински тим Кризног штаба, тако и министар лично", указују у УСПРС.
КО МОЖЕ ДА ТВРДИ ДА У ШКОЛАМА НЕМА НА СТОТИНЕ ЗАРАЖЕНИХ
Ко може да тврди да у овом тренутку нема на стотине заражених међу ђацима и наставницима, с обзиром на то да није било обавезе да се било ко тестира пре уласка у школски колектив, у разговору за „Политику” пита Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије, наглашавајући да не мисли да је за такву превентивну меру сада касно. Као гласноговорника синдикалне организације која окупља око 30.000 запослених у основним и средњим школама, њу није изненадило то што је на самом почетку радне године, упркос предузетим мерама и апелима да само здрава деца иду у школе, и званично регистрован улазак короне у школски систем. Изненадили су је написи у медијима којима се родитељима прети затворским казнама и одузимањем старатељства због потенцијалних последица тога што су у школу послали дете за које у том тренутку нису знали да ли је ковид позитивно.
− Помисао да би им се могло одузети родитељско право да се старају о својој деци, изазива језу. Не бих да коментаришем степен исхитрености таквих изјава. Али, што се тиче „кривичне и прекршајне одговорности” родитеља на које се диже хајка јер су довели децу у учионицу, а чекали су резултате ПЦР теста за неког члана породице или и за свог школарца, неодговорност би била да управи школе нису јавили да се испоставило да корону има ђак који је био на часовима, или да је вирус потврђен код неког од чланова домаћинства у коме живи − оцењује Јанковићева, реагујући на јавну осуду родитеља ученика београдске ОШ „Браћа Јерковић” који су у школу послали дете не сачекавши резултат ПЦР теста, који је касније показао да ђак има ковид 19.
Према смерницама просветног врха, родитељи овог месеца нису у обавези да школи доставе писано оправдање уколико у било ком тренутку одлуче да дете не пошаљу у школу. Довољно је да због кијавице, мучнине, малаксалости, чак и само стрепње од потенцијалне гужве и евентуалног присуства вируса у колективу, промене одлуку и определе се да ученик настави да прати часове само на даљину. Имајући то у виду, Јанковићева напомиње да су родитељи који јаве школи да је било ко у њиховој породици ковид позитиван и те како одговорни и да је срамотно осуђивати их и кажњавати због тога.
− Једини начин да се родитељ казни због тога што не дозвољава детету да иде у школу односи се на основно образовање, које је обавезно, рачунајући и припремни предшколски програм, и по закону се не односи на услове короне. Кад смо већ питали родитеље да ли ће децу да шаљу у школу или не, урадили смо нешто што закон не препознаје. Начињен је преседан, родитељима је дозвољено да бирају да ли ће дете било ког разреда основне или средње школе наставу похађати онлајн или у школској клупи, по посебном плану и програму кројеном сходно неизвесној епидемиолошкој ситуацији. Надлежни иду корак даље упозорењима да неодговорно понашање родитеља који у школу пошаљу дете за које нису сигурни да је потпуно здраво не може да прође без санкција. А шта ако су оболели, а немају симптоме? Како родитељи то да знају за ђаке, како наставници то да знају за себе − пита Јанковићева у име просветних радника, међу којима су многи родитељи деце школског узраста.
По њеном мишљењу, ковид 19 је већ ушао на школска врата, само се не зна у којој мери, и још је рано причати о степену хаоса који ће настати управо из неразумевања упутстава које су школе добиле и нејасноћа која из њих проистичу. Просветни радници су, како каже, свесни да се морају придржавати прописаних правила, а што су она јаснија, то ће се на терену лакше примењивати.
Теткице су стубови образовања у доба пандемије
Теткице су сада стубови школа, не директори, иако на њима јесте огромна одговорност за организацију рада у условима који су по свему неуобичајени и са неминовном дозом ризика која се не може отклонити док год као друштво не будемо у прилици да бројимо дане без новозаражених ковидом 19. Истиче то Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије. Не оспорава да је улога наставника у образовном и педагошком смислу несумњиво велика, па и када ученицима објашњавају животну лекцију о значају придржавања прописаних мера здравствене заштите. Али, за очување безбедности ђака и запослених у овом тренутку, сматра да теткице ипак имају најважнију улогу, јер ко иначе дезинфикује школски простор сваки час.
− Свака школа у којој теткице буду морале у карантин због вируса корона, одговорно тврдим, мораће да буде затворена − закључује Јанковићева.
УСПРС У КУРШУМЛИЈИ
Чланови Председништва и посебни органи Уније СПРС посетили су Куршумлију 29. августа ове године. Повод је био елаборат који су израдиле колеге, наставници општине Куршумлија, о проблемима са којима се сусрећу лично као део образовног система којему припадају, а што се директно одражава и на живот становништва, односно самога места.
У периоду од 1953. до 2012. године, Куршумлија је изгубила преко 65% становништва и по одлуци Владе Републике Србије од 25. јула 2019. сврстава се у ред неразвијених, девастираних општина са израженим економским дисбалансом.
У свом елаборату, колеге наводе значајан негативан утицај одлуке Министарства просвете о реогранизацији средњих школа донете 2018. године. На основу те одлуке угашене су четири основне школе, а формиране две. Из тог разлога, многи наставници који су тада остали без посла, били су принуђени да посао потраже у другим општинима, па самим тим и да се одселе. Такође, средњошколци тога места сада одлазе у друге градове, одвајају се од својих породица како би стекли средњошколско образовање, што повлачи и могућност изграђивања личног живота у другачијим социјалним условима, као и то да се у свој град по завршеном школовању, не врате.
Осипањем породица, смањењем броја ђака, одељења се гасе, па и школе, а губитак посла и исељавање становништва у друге средине је неумитан.
У протеклих 10 година, број ученика на школовању у општини Куршумлија смањио се за 29,82%.
Како би се општина сачувала од даљег одлива становништва, колеге у свом елаборату наводе нужност промене закона који се односи на број ученика у одељењу, односно да се тај број са 30 сведе на 20 ученика у одељењу.
Председница Уније СПРС Јасна Јанковић, руководилац Ресора за финансије, аналитику и чланство Владимир Аџић, руководилац Ресора за образовни систем Весна Јеротијевић и портпарол СОК-а Марија Стошић, у пратњи председника школског синдиката Милета Копривице и учитељице Мирјане Палибрк, обишли су неколико локација од образовног и културно – историјског значаја, како би од самих мештана прикупили чињенице, саслушали приче из њиховог угла о проблему узрокованим гашењем одељења основних и средњих школа и све документовали, у нади да ће та прича пробудити свест и савест одговорних лица који законе кроје, очито не према калупима европских земаља, већ кроз калупе нералних и недруштвених интереса.
У исто време, потпредседник Уније СПРС, Звонимир Јовић, руководилац Ресора за информисање и маркетинг и члан Централне радне групе за праћење ангажовања запослених у образовању при МПНТР, Добривоје Марјановић, члан Правног тима Уније СПРС, Јелена Томић и председник Синдиката просветних радника Ниша, Драгана Марковић, имали су састанак са представницима школских синдиката у Куршумлији у вези са локалним проблемима просветних радника пред почетак школске године. У том смислу, посебност проблема са којима се тренутно колеге у том крају сусрећу, је тај директан утицај на демографију становништва, односно принуда на исељавање из свога краја.
Са захтевом који произилази из урађеног елабората, да је нужно да се број ученика у одељењима смањи, а који су подржали синдикати просвете и многе колеге из основних и средњих школа у Куршумлији, упознати су Министарство просвете науке и технолошког развоја, Влада Републике Србије, Канцеларија председника Републике Србије, Школска управа у Нишу и Општина Куршумлија.
Унија СПРС подржава захтев колега из Куршумлије да се број ученика у одељењима редукује, како би се сачувале породице и омогућио њихов опстанак, као и опстанак других насеља, општина и градова на територији Републике Србије, а с друге стране и унапредио сам образовни систем. Јавности је познато да наше ресорно Министарство годинама тежи европском образовном систему, па смо мишљења да је коначно дошло време да се та прича претвори реалност, односно да се почне са улагањима у образовни систем, што подразумева између осталог и редуковање броја ученика у одељењу зарад квалитетнијег образовања.
