КРАЉЕВО

Чланови председништва Уније СПРС Владимир Аџић и Весна Јеротијевић посетили су Краљево, како би са својим колегама разговарали о проблемима са којима се сусрећу просветни радници широм Србије.

Марија Стошић, професор разредне наставе – педагошки саветник указала је на отежане услове рада наставника у продуженом боравку и затражила додатак на зараду у износу од 10%. Она је подсетила да је тај део образовног система значајно изопштен, иако се у последње време о њему значајно говори, али само у виду додатних намета и обавеза. Како норма наставника у продуженом боравку није дефинисана ЗОСОВ-ом, ни другим законима и правилницима, она се креће до 30 сати непосредног рада са ученицима уз додатак свих осталих обавеза и послова које имају и наставници ангажовани у норми од око 24 часа непосредног рада. Рад се најчешће одвија по комбинованом моделу, а групе броје између 25 и 30 ученика. Такође, ту је и рад са ученицима који наставу похађају по ИОП-у, а који захтевају посебан додатни рад наставника у боравку. Како је најзаступљенији облик рада радионичарски, то захтева значајнију припрему, али и материјална улагања наставника. Иако је Правилником предвиђена стална сарадња са родитељима и њихово укључивање у активности са ученицима, вођење значајне писане администрације о групи ученика коју воде и „папирнатог“ Дневника рада, јер су из есДневника такође изопштени, колегама у продуженом боравку се закида чак и та накнада за старешинство. За крај Марија је истакла да на тим местима раде колеге са завршеним факултетима, односно седмим степеном стручне спреме, а да многи од њих имају и стечана звања у струци која им се не признају. Колеге из продуженог боравка могу се похвалити бројним наградама за реализоване активности са ученицима и на међународном нивоу, објављеним приручницима, књигама за децу и другим постигнућима у раду.

Срећко Ђоковић, наставник физичког и здравственог васпитања, годинама попут многих колега у Србији покушава да укрупни своју норму. Оно што је нормално и реално у другим системима, па чак и у нашем до пре две деценије, да колеге кроз године свога рада напредују, у нашем систему сада је непрепознато и невредновано. Знање и искуства тих наставника немају тежину, већ се у расподели норме узимају другаричији критирејуми. Срећко је већ 20 година ангажован у три школе, иако је током година било слободне норме за наставника физичког и здравственог васпитања у школима у којима је запослен, али је она додељивана новим лицима. Можда последњи пример из школе у којој је тренутно запослен, најбоље осликава поступање директора према својим запосленима са непуном нормом у школи. Пошто је његов први колега успео да укрупни норму у другој школи и ослободи значајни проценат у школи у којој су обојица радили, Срећко се са захтевом истог дана обратио школи, али је директор на упражњену норму примио треће лице. На такав начин доведена је у питање не само етичност, већ и поступање по којему се радници стављајају у не/равноправни положај у поступку одлучивања. Као члан Радне групе при ШУ Краљево, Срећко се годинама жестоко бори за решавање проблеме других колега и отворено указује на све неправилности, да то наводи као отежавајућу околност у решавању личног проблема.

Проблем колеге Срећка Ђоковића није јединствен. У Србији је велики број колега који се суочавају са истим. Унија СПРС се годинама залагала за увођење реда и доношење јасних и прецизних критеријума при заснивању радног односа, али и при расподели кадра и додели задужења како унутар установе, тако и при преузимању запослених из других јединица.

Вишегодишњи радници у систему образовања и васпитања треба да буду приоритет, а оправданост таквог захтева се огледа како у обезбеђивању квалитета образовања и васпитања, тако и у брзи Државе о породици, јер је најчешће реч о ситуацијама у којима су колеге принуђене да прелазе и до 120 км дневно, попут колеге Срећка Ђоковића.

Прилози ће бити емитовани у емисији Уније СПРС „Просвета има реч“ у уобичајеним терминима на 44 канала кроз Србију.