ЗАШТО УСПРС ОД МИНИСТРА РУЖИЋА ТРАЖЕ СМЕНУ ТРИ ДИРЕКТОРА ШКОЛА?

На три последња протеста просветних радника у Крагујевцу, Краљеву и Крушевцу, под слоганом “И право и правда” тражи се смена тамошњих директора школа, јер сматрају да ови свесно крше закон при запошљавању, без обзира што ће улазити у судске спорове које ће неминовно изгубити, али “може им се” јер казне неће плаћати из свог џепа, већ грађани Србије.

Унија синдиката просветних радника Србије је упутила хитан захтев министру просвете, Бранку Ружићу, да смени поменуте директоре и врати просветни систем у регуларне законске оквире.

Пре него што наведемо три случаја због којих просветних радници протествују по градовима Србије навешћемо део писма у коме из Уније синдиката просветних радника Србије министра подсећа на недавне, такође, драстичне примере кршења закона, који су добили судски епилог, али опет, “ по џепу” грађана Србије.

Бранку Ружићу, Министру просвете, науке и технолошког развоја

У изузетно тешкој години, за све нас у систему просвете, поред отежаних услова рада сведоци смо велике самовоље и бахатости од стране директора школа. Законским одредбама дефинисано је да је директор школе одговоран за законитост рада и за успешно обављање делатности установе, као и да директор за свој рад одговара министру.

Директор ОШ „Свети Сава“ у Книћу је одговоран за изгубљени судски спор и плаћање новчане казне по извршној пресуди.

Директор ОШ „Петар Николић“ Самаила крши одредбе члана 128. Став 7. Тачке 9. и 14. Закона о основама образовања и васпитања. Резултат кршења одредби Закона су два судска спора.

Директор Гимназије у Крушевцу крши одредбу члана 128.став 7. Тачка 9. Закона о основама система образовања и васпитања.

На жалост у нашем просветном сиситему устаљен је обичај да директори кршењем закона наносе штету школи, али и систему образовања и васпитања, као и Министарству просвете, науке и технолошког развоја које из свог буџета плаћа изгубљене судске спорове.

Овим путем Вам се обраћамо да директорима које именујете укажете на незаконито понашање, али и да искористите своје право да донесете одлуке о престанку дужности директора, који су одговорни за незаконит рад у наведеним установама”, наводи се у апелу Уније СПРС, који потписује председник, Јасна Јанковић

За Глас јавности говоре и оштећени просветни радници из ова три случаја, радних и људских биографија да их пожели сваки школски колектив, због којих њихове синдикалне колеге протестују на улицама.

Прво, Јелена Маринковић:

- Ја сам Јелена Маринковић, која је након 10 година радног искуства у просвети, са 8 година радног стажа, принуђена да своје основно људско право, право на рад и заслужено радно место потражујем кроз судске спорове. Поседујем две факултетске дипломе, а била сам и студент генерације са просеком 8,73. Поседујем лиценцу за рад, као и изванредне препоруке школа у којима сам радила. О квалитету мог рада говори и моје стручно усавршавање, бројни истраживачки радови, анализе, радионице и унапређивање наставе о чему сведочи вишегодишња материјална документација.

У ОШ „Свети Сава“ у Топоници сам радила 5,5 година, од тога 4 године на упражњеном радном месту, са нормом од 100% до доласка нове директорке, када ми је норма смањена на 50%.

По расписаним конкурсима у школи за пријем у радни однос на неодређено време за једног и по извршиоца, односно за 150% норме, примљени су кандидати са знатно мање година радног стажа и знатно нижим квалификацијама у односу на моје.

На конкурс за 100% норме је примљен педагог из Краљева, са свега три године радног искуства, чији ће путни трошкови школу коштати преко 100 000,оо динара на годишњем нивоу. На конкурс за 50% је примљена особа, са непуних годину дана радног искуства, која је своју диплому стицала 16 година и без стечене лиценце за рад.

Будући да је директорка школе одбила моје жалбе као неосноване, правду сам потражила на Суду, где је поништено решење конкурсне комисије, као и одговор директора на моју жалбу, уз наводе о незаконитости у поступању. Од правоснажности пресуде је прошло скоро два месеца, али директорка одбија да поступи по одлуци Суда, тако да јој је упућено и решење о извршењу, по коме такође није поступила у предвиђеном року.

Самохрана сам мајка, која је неправедно остала без посла након вишегодишњег рада у установи као педагог школе, а кроз који смо моје дете и ја имали одређену материјалну, а пре свега и здравстевну сигурност“, говори за Глас јавности Јелена Маринковић, иза чијих речи стоје бројне колеге које су са њом радиле.

Друга је Аница Саковић:

- Моје је име Аница Саковић. Радила сам већ 11 година у ОШ „Вук Караџић“ када је кренуло запошљавање по фазама. По одобреном и расписаном конкурсу у тој школи, за пријем у радни однос на неодређено радно време примљен је радник са 4 године стажа. Конкурсна комисија, али и директор школе по уложеној жалби нису имали у виду дужину радног стажа, као ни бројне материјалне доказе о квалитету рада кандидата и оствареним доприносима у погледу обезбеђевивања и унапређивања квалитета рада установе. Због наведеног била сам принуђена да уложим жалбу и покренем судски спор.

У међувремену, по расписаном конкурсу за педагога школе у ОШ „Петар Николић“ Самаила, за пријем у радни однос на неодређено радно време у норми од 100% примљен је кандидат са завршеним основним студијама на Учитељском факултету и мастер радом из педагогији на Филозофском факултету у Косовској Митровици. По добијеном негативном одговору од директора школе по мојој жалби, обратила сам се Републичкој просветној инспекцији. По мојој представци утврђено је да су Конкурсна комисија, а одбијањем моје жалбе и директор Основне школе „Петар Николић“ Самаила, приликом избора кандидата на расписаном конкурсу за Педагога школе, поступили супротно члану 140. став 1. тачка 1 (…).

О томе колико је важан члан 140. Закона о основама система образовања и васпитања говори и став Педагошког друштва Србије, у коме је образложено зашто је дипломирани педагог компетентнији за обављање послова стручног сарадника у школи од кандидата који је основне студије завршио на Учитељском факултету.

Уместо да поступи по налогу просветне инспекције, поништи незаконито донета решења и врати конкурсној комисији на поновно одлучивање, директор школе наставља да крши Закон. Доноси решење о престанку радног односа изабраном кандидату које није у складу са Законом о основама система образовања и васпитања и Законом о раду. Потом, изабраног кандидата враћа на посао а по налогу инспекције рада.

Сада је ситуација у Основној школи „Петар Николић“ Самаила таква да се воде два судска спора, да је директро прекршио два Закона и да ситуација није решена у складу са Законом и у најбољем интересу школе,” – прича за Глас јавностои Аница Саковић која се нада да ће јој учињена неправда исправити и да ће своје право на рад остварити у установи у којој је провела 12 година, принуђена је да своју конкурсну документацију преда на све расписане конкурсе, а због њеног детета и породице којој тај посао значи даљу социјану сигурност.

Трећи је Владимир Обрадовић, чији ћемо случај можда најбоље представити кроз писмо које је Унија синдиката просветних радника Србије, такође, упутила министру просвете, Бранку Ружићу, са захтевом за инспекцијски надзор у Гимназији у Крушевцу:

- Владимир Обрадовић је наставник физике, у сталном радном односу у три школе: Гимназија Крушевац 10%, ОШ „Станислав Бинички“ Јасика 70% и Економској школи Крушевац са 20% радног ангажовања. Иако је још у децембру 2019.једногласно исказан позитиван став Радне групе за праћење ангажовања Школске управе Крушевац да се свим наставницима који раде у три школе укрупни норма, након одласка у пензију радника Гимназије Крушевац, Драгана Зорнића, наставника физике, укрупњавање норме Владимиру Обрадовићу није извршено, јер директор Гимназије сматра да то није уинтересу установе.

У складу са препоруком Министарства просвете прво је колеги који је стекао право на пензију продужен радни однос до јуна 2020. због пандемије вируса Ковид 19, а након званичног одласка у пензију није извршена подела часова до краја школске године. Почетком школске 2020/21. Гимназија Крушевац преузела је радника који се нашао на листи радника са непуним радним временом, а онда без позитивног мишљења радне групе Школске управе Крушевац , укрупнила је норму раднику противно члану 152.става 2.Закона о основама система образовања и васпитања. Наложену меру инспекције директорка школе није испоштовала, већ је радник који је незаконито примљен у радни однос неочекивано дао отказ Гимназији након непуна три месеца. Иако је Владимир Обрадовић одмах предао нови захтев, којим се Гимназији ставља на располагање, у 11 одељења Гимназије непуне две недеље не одвија се настава физике. Гимназија Крушевац након тога вишак часова (110%норме) распоређује преко норме постојећим радницима супротно закону, а Владимиру Обрадовићу поново даје одговор да није у интересу установе да му укрупни норму.

У Обавештењу Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Сектора за инспекцијске послове, овлашћеном лицу надзираног субјекта налаже се мера за отклањање незаконитости. У конкретном случају директор Гимназије Крушевац није поступо по налогу просветне инспекције и нису предузете мере како би се отклониле незаконитости. Чланом 128.став 7. Тачка 9) Закона о основама система образовања и васпитања прописано је да министар разрешава директора установе, ако је утврђено да: „Не поступа по препоруци, налогу, односно мери надлежног органа за отклањање утврђених недостатака и неправилности“.

Владимир Обрадовић, наставник физике има 20 година радног стажа, био је председник актива физичара на нивоу општине, члан Окружне уписне комисије ШУ Крушевац у претходном периоду и аутор вишеуџбеника.

Мишљења руководиоца установе, чији је био радник су више него позитивна, а у прилог томе говореи успеси ђака у школи и на такмичењима гдеим је био ментор.

Инсистирамо да се у што краћем року поВашем налогу изврши инспекцијски надзор Минситарства просвете у Гимназији Крушевац. Очекујемо да се утврђене чињенице досадашњим надзором констатују и да се у складу са Законом о основама система образовања и васпитања (…), инспекцији наложи укрупњавање норме Владимиру Обрадовићу, који сада ради у три школе и који својим досадашњим радом то евидентно заслужује.”, наводи се у обраћању Уније синдиката просветних радника Србије министру просвете, Бранку Ружићу.

Желимо да верујемо да је након ових редова јаснији слоган “И право и правда” уз који просветни радници желе да остваре и једно и друго, на трговима у Крагујевцу, Краљеву и Крушевцу, да би се спокојно вратили у своје учионице. Зна то одлично и министар просвете, Бранко Ружић, што такође желимо да верујемо.

Извор: Глас јавности

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ У ЧАЧКУ

ПОЛОВИЧНОСТ ЦЕЛОДНЕВНЕ НАСТАВЕ

Пословица ,, Започето је пола дела“, народна је изрека која се много пута потврдила, па је на неки начин примењива, како у метафоричном, тако и убуквалном значењу, када је у питању целодневна настава која се односи на рад са ученицима од првог до четвртог разреда, јер осим што је половично сврсисходна, не решава или решава само пола проблема, када је у питању вишак броја учитеља у једној генерацији. Тако је Министарство просвете осмислило и започело половичан пројекат целодневне наставе у млађим разредима основне школе.

Нови/стари систем организације рада у првом циклусу основног образовања предвиђа целодневну наставу, као посебан облик образовно￾васпитног рада, уз сагласност Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Овакав вид наставе нема уобичајени распоред смена, пре или после подне, већ ученици у школи бораве сваког радног дана од 7.30 до 16.30 часова. Сваки дан, по цео дан, концепт је наставе која је по њему и добила име, целодневна.

Дневни распоред планиран је тако да се смењују периоди учења и слободних активности. Ученици имају оброке: доручак, ручак и ужину, које обезбеђује школа, а плаћају родитељи. Министарство даје сагласност, што је целокупан удео надлежних у организацији оваквог вида наставе, а није ни део од онога што обезбеђују школа и родитељи. Ученици у целодневној настави све времe проводе са истом групом ученика, која према правилнику не може да броји мање од 25 ученика, али свакао може да има више од тридесеторо заинтересоване деце.

Половина од прописаног броја ученика, била би више него оптимална за рад у првом разреду, што у постојећим оквирима итекако отежава образовно-васпитни процес. Наставу, самосталан рад, израду домаћих задатака и слободне активности организују два учитеља, што је у раду са оволиким бројем ученика обим посла за још два учитеља. Половина од укупног броја ученика који предвиђа правилник у једном одељењу, са по два учитеља, омогућила би целисходан рад у целодневној настави. Школске торбе ученици доносе у школу понедељком, а враћају кући петком, како би родитељи имали било какав увид у рад током седмице, јер иначе не морају да брину о непријатностима до којих може доћи када њихова деца, немају довољно пажње и надзора. Деца у оваквој групи одрастају у здравом окружењу са својим вршњацима, далеко од улице, али како се целодневна настава организује у првом и другом разреду, док у трећем ученици истог одељења настављају школовање са једним учитељем у сменском раду, бивају препуштена сама себи. Ко ће сада да води бригу о деци радно ангажованих родитеља, чије је радно време у целости покривала целодневна настава? У овом случају небризи су осим ученика препуштени и учитељи који остају без посла или постају технолошки вишкови. Сасвим је јасно да надлежни наводе бригу и надзор над децом мл

ађом од 12 година, само као аргумент када то њима одговара, изговарајући се радно ангажованим родитељима и на бригу школа и учитеља препуштеним ученицима. Подсећамо да ученици трећег и четвртог разреда имају мање од 12 година или се можда школска година проведена у целодневној настави рачуна као две, због тога што настава траје у обе смене…

Коме су онда на милост и немилост препуштени учитаљи којима на пола генерације престаје радна ангажованост и чија су они тада брига?

Народна мудрост гласи ,, Ако не почнеш, нећеш ни завршити“, али када је рад у целодневној настави у питању, нећеш завршити, ни ако почнеш.

У Чачку,

22.априла 2021.

рук. Ресора за образовни систем Уније СПРС

Весна Јеротијевић