ДА ЛИ НАС АКТУЕЛНА ПОЛИТИКА НАДЛЕЖНИХ ВОДИ У БАНКРОТ?
Јадна си ми Државо која живиш на сиротињи!
Последњи скандал над свим скандалима у образовном систему са којима су суочени сви радници запослени у установама образовања и васпитања, изопшетни из друштва маркетиншким и пропагадним триковима надлежних кроз које се провлачи неистина о значају, раду и ангажовањима просветних радника, опомена је свима нама.
Просветни радници нису непријатељи свога народа. Просветни радници не штрајкују због новца, већ због права, правде и поноса! Штрајкују због непоштовања Закона! Живимо у правној држави, зар не?!
Пре годину дана, пошто смо били приморани да преко судова тражимо оно што смо зарадили кроз додатно ангажовање за рад са ученицима по ИОП-у, када су почеле да пристижу прве пресуде и да то народу мора бити исплаћено, Држава је променила Уредбу по којој се обрачунавају зараде. Пошто су при томе заборавили да промене и друге законе, прописе и бројна државна и међународна документа која су потписали, а која су у вези са поменутим изменама, тражили смо и чекамо оцену уставности.
Сада, када су почеле да пристижу судске пресуде за неисплаћени топли оброк и регрес, директори добијају писано упутство да све добијене пресуде којима се обавезују да запосленима исплате неисплаћене зараде и дуговања, враћају и да на њих улажу жалбе.
У допису који потписују лично Министар просвете Бранко Ружић наводи се да уколико директор школе добије пресуду првостепеног суда, ОБАВЕЗНО и БЕЗ ИЗУЗЕТКА поднесу жалбу другостепеном суду, као и да изјаве РЕВИЗИЈЕ у случају да другостепени суд не усвоји њихову жалбу. Под тачком два, да би се ваљда директори школа „охрабрили“ да поступају по његовом допису, да стварају нове и додатне судске трошкове, даје се појашњење по питању надлежности правобранилаштва.
А да није срамно, био би скандал!
А ми смо мислили да нам је баш „сјајно“, да нам баш „СУПЕР“ иде. Новац се дели шаком и капом, АЛИ СЕ ДУГОВАЊА ДРЖАВЕ НЕ ПОДМИРУЈУ, ЧАК НИ ПРЕМА ГРАЂАНИМА! И то не било којима! Већ према онима који живе на минималцу, којима се тачније плата често допуњује до минималца. Дакле читаве породице живе на примањима од око 35.000 динара!
Шта сте мислили?! Да ће нас директори заплашити, па да нећемо тужити! А заборављате да су они НАШИ директори, а не ваши!
Тражили смо разговор, тражили смо договор! Колико дописа смо послали, колико пута се окупили испред Владе Србије, са захтевом да отворите ваша врата за синдикат, па да преговарамо и да се договоримо о начину исплате заосталих дуговања! Нисте хтели да се договарате.
Ни сада није касно! Само што је за договор потребан разговор!
Док ви смишљате како да избегнете да платите заостала дуговања, знајте да смо ми тек почели. Тужићемо вас за све и по свим основама, јер нам другу алтернативу нисте дали!
Поштовани родитељи наших ученика, грађани ове Државе, време је да устанемо сви заједно, за почетак, у одбрану просвете и образовања, јер сви знамо да без знања и образовања нема напретка нацији, ни народу, ни држави.
Не дозволимо да нас обмањују!!! Није нам сјајно и неће нам бити чак ни занимљиво у будућности која нам се кроји на рачун сиротиње која живи од минималца!
У Чачку, 4. фебруар 2022. година
Инфо служба СОЧ-а
ЗАХТЕВИ УСПРС
Унија синдиката просветних радника Србије затражила је хитан пријем и састанак са министром просвете Бранком Ружићем, због, како тврде, све теже епидемиолошке ситуације и могућег распада образовног система јер наставници масовно оболевају од ковида 19.
На списку "горућих тема" које представници Уније желе да продискутују са министром су и заостала потраживања запослених, ново законско решење које омогућује формирање комбинованих одељења од петог до осмог разреда, као и притисци на школе и запослене који не желе да прихвате партијске директоре.
Унија тражи да се ребалансом буџета за ову годину предвиди још једно повећање плата у просвети за 12 одсто, као и да у наредне две године зараде порасту по 20 одсто.
"Просечна плата у Републици Србији у прошлој години била је 64.393 динара, а у образовању, 63.044 динара, из чега видимо да је образовање 2,1 одсто испод републичког просека. Истовремено, у образовању ради око 80 одсто високообразованих људи, па је јасно каква је порука коју држава шаље. Тражимо да се исплата личних примања у просветном систему изједначи са здравством, тако што бисмо 5. априла или 20. марта, поред половине плате која се исплаћује, примили још половину зараде. На такав начин и људи у просветном систему би 5. априла примили други део принадлежности за март 2022. године", наводе из Уније у саопштењу.
Из тог синдиката захтевају и да се запосленима у просвети исплати седам новогодишњих награда, у укупном износу од 35.000 динара.
КОГА МИ ТО ЛАЖЕМО
Кога ми то лажемо?!
,,Лажемо да бисмо обманули себе, да утешимо другог; лажемо из самилости, лажемо да нас није страх, да охрабримо, да сакријемо своју и туђу беду. Лажемо из љубави и човечности, лажемо због поштења.“
Цитат из романа Добрице Ћосића, могао би просветним радницима у Србији послужити као својеврстан алиби за лаж, један од највећих грехова. Међутим, у школама од почетка другог полугодишта, тај грех се другачије котира, посебно када смо ушанчени између заглавља на почетку табеле коју свакодневно попуњавамо и броја који у њу треба да упишемо.
Број ученика са потврђеном инфенкцијом Ковид-19, стоји на почетку табеле у чијим пољима су уписане нуле или су поља једноставно прецртана, иако у одељењима имамо већи број изосталих ученика, у просеку од пет до десет. Шта да упишу искрени и одговорни учитељи и наставници, којима такав податак нико није доставио?! Уколико и имају сазнање о томе да је неко од родитеља или чланова породице ученика позитиван на коронавирус, готово увек изостане информација да ли је и сам ученик заражен, а разлози за то су бројни. Први и основни је тај што децу ретко када тестирају, јер деца обично имају блаже симптоме или су асимптоматска.
Уколико све прође за дан-два, ученик се враћа у школу без лекарског уверења да је здрав и да може да похађа наставу, јер сваки изостанак до три дана могу да оправдају родитељи. И тако друго полугодиште тече ли тече…
Сходно подацима са терена, којима иначе почињу изјаве за медије министра Ружића, ситуација не да није забрињавајућа, него је задовољавајућа! Свакако да јесте, ако је податак са терена поменута табела, која нам се свакога дана изнова доставља на потпис и унос података. Фарса у којој несвесно учествујемо, више је од пуког броја у табели. Табеле се сумирају, па се форматирају и онда нам се мозгови испирају.
Локалне самоуправе и школске управе проследе даље податке до којих нисмо дошли, јер од нас се не тражи да наведемо колико нам ученика није на настави, то никога не занима, већ само број ученика код којих је потврђена ковид инфекција, а нула је у збиру увек нула. Док у школама нема позитивних бројки, бар у већем броју, сви смо на позитивној нули.
Главне препоруке и мере за превенцију и контролу Ковида у школама, одавно су заборављене. Мере заштите као што су чишћење површина и дезинфекција учионица, ходника и тоалета, између смена више се не спроводе због недовољног броја помоћних радника и недостатка дезинфекционих средстава. Док се квадратни метри које треба чистити, повећавају, број теткица се из године у годину смањује, али ни тим подацима се нико не бави. Локалне самоуправе се уместо набавком дезинфицијенаса, баве прикупљањем и „шеровањем“ магле.
Ношење маске, као мера заштите у школама од самога почетка није била јасно дефинисана, па се самим тим одомаћило лично тумачење сваког појединца, када је ова мера у питању. Носити или не носити маске, питање је- Кад? Кад ученик седи, а не одговара или само онда када одговара? Када се удаљи са свога места или док борави у школским просторијама? За време одмора или само на часу? Увек или понекад, преко уста или испод носа, тек оваква упутства довела су до хаоса који данас имамо на терену.
Министар каже да се мере поштују, што је тачно. Разлика је само у њиховом тумачењу. Како их ко тумачи, тако их и поштује. Просветни радници једино не поштују себе и свој рад. Долазимо у школу болесни, док нам не пронађу замену, ревносно бележимо податке о зараженим, уместо да обавештавамо о броју одсутних ученика, радимо у инфективно компромитованом окружењу, не питајући се кога лажемо?
Обмањујемо себе, да бисмо утешили друге, из самилости, јер нас за нас није страх.
Охрабрујемо, како бисмо сакрили своју и друштвену беду. Лажемо из љубави према професији и човечности, лажемо због поштења.
А Ви, министре?
У Чачку, 1.фебруара 2022.
Руководилац Ресора за образовање УСПРС-а
Весна Јеротијевић
